Idealno vreme za sadnju ruža je jesen. Jesenja kataloška isporuka sadnica je od 1.novembra i to je i optimalno vreme za sadnju. Prolećna sadnja počinje početkom marta.
TRETMAN BILJAKA PO PRIJEMU
Nakon prijema robe, bilo bi poželjno odmah pristupiti sadnji ali ako to niste u mogućnosti, potrebno je da obavite sledeće mere: ne razvijajte paket, stavite ga na neosunčano mesto i prekrijte vlažnom krpom. Ako sadni materijalne možete posaditi ni nakon deset dana, ruže postavite u jamu napravljenu na senovitom mestu u zemlji ili pesku.
Koren nakvasiti i postaviti u brazdu, zatrpati ga a grane povremeno zalivati do sadnje.
PRIPREMA ZEMLJIŠTA
Ruže vole mesto sa dosta svetlosti, minimum 3- 4 sata, prozračno i bez vlage koja se zadržava i pogoduje razvojugljivičnih obolenja. One su prilagodljive i otporne na osrednje kvalitetno zemljište. Ipak, da biste imali lepo odgajenuružu koja će cvetati tokom cele sezone, pre sadnje pripremite zemljište. Ako je zemljište podvodno sprovedite drenažu tako što ćete prokopati kanale za odvođenje vode. Glinovito zemljište, ilovaču ili peskovito zemljište pomešajte sa humusnim, kompostnim kako biste poboljšali mineralni sastav. Takođe, ruže nikada ne bi trebalo saditi na mesto gde su do tada bile ruže.
RASTOJANJE SADNJE
Cajevke: 40/50 cm; ako ih sadimo u više redova primenjuje se cik- cak sadnja, takođe na 40 cm.
Floribunde: 30- 40 cm; za fomiranje cvetne grede sadi se 9 sadnica na m2
Minijaturne: 25- 30 cm; za fomiranje cvetne grede sadi se 12 sadnica na m2
Penjačice: 100- 200 cm
Grmolike: 80-100 cm
Polegle: 3-5/ m2
Ruže stablašice: sade se najčešće pojedinačno, ili na rastojanju koje vama odgovara.
POSTUPAK SADNJE
1. Pre sadnje ružu postavite u kantu sa vodom na nekoliko sati.
2. Zemlju usitniti i pomešati sa humusom i malo odstajalog stajskog đubriva. Đubrivo dobro izmešati sa zeml-jom, ne sme doći do direktnog kontakta korena i đubriva!
3. Ako je ruža nepripremljena, skratiti koren na 25 cm, odstraniti sasušene i oštećene grane.
4. Biljku spustiti u zemlju, raširiti koren, zatrpati zemljom i i kada je jama ispunjena blizu vrha, obilno zaliti. Dodati preostalu zemlju. Mesto gde je ruža iskalemljena mora biti potopljeno u zemlju, 2-3 cm ispod nivoa zemlje.
5. Pažljivo nanesite još usitnjene zemlje i napravite malu humku iz koje treba da izviruju grane. Slobodni vrhovi grana neke budu 3-5 cm..
SADNJA STABLAŠICA
ZAŠTITA RUŽA
Da bi vam ruže bile zdrave, da redovno cvetaju a cvetovi budu krupni i mirisni, potrebno ih je zaštititi od bolesti i štetočina. Veoma je važno preventivno delovati na bolesti. Poželjno je uraditi „zimsko prskanje“ u periodu mirovanja ruža, preparatima na bazi bakra i mineralnog (belog) ulja kako bi se uništile prezimljujuće forme bolesti i štetočina (Plavo ulje, ili kombinacija Bakarni-oksihlorid + Galmin ili slično). Sa zaštitom u vegetaciji početi oko 15. aprila, odnosno posle pojave prvih listova. Dalje prskati na svakih 10-15 dana. Ako se smenjuje kišovito i toplo vreme, prskajte na 8-10 dana, u protivnom razmak između tretiranja je 12-14 dana. Prskanjem treba da se „okupa“ i lice i naličje listova.
U nastavku uputstva za zaštitu ruža naveli smo vam najčešće bolesti i štetočine i specifikaciju preparata za njihovo suzbijanje. Ukoliko ne pronađete pojedine od njih, možete upotrebiti preparate koji se koriste za zaštitu jabuke. Kod mešanja prihrane sa pesticidima uvek se prvo sipaju preparati za prihranu pa tek onda zaštitna sredstva.
NAJČEŠĆE BOLESTI
Pepelnica (Sphaeroteca pannosa) – prepoznaje se po beličastoj boji na listovima i granama, vrhovi listova su uvijeni, mladi izbojci i pupoljci izgledaju kao da su posuti brašnom. Suzbija se sledećim preparatima: Zato, Falcon, Stroby, Revycer, Sercadis plus, Akord, Luna Sensation.
Rđa ruža (Phragmidium spp) – podmukla bolest, obično se uoči kada listovi već počnu da opadaju. Manifestuje se na donjoj strani lista kao narandžaste mrlje, izraslinice odnosno pustule sa sporama ove gljive. Suzbija se sledećim preparatima: Stroby, Score, Quadris.
Čađava ili zvezdasta pegavost (Marsonnina rosae) – bolest listova ruže. Javlja se početkom leta na gornjoj strani lista u obliku zvezdastih tamno smeđih do crnih pega, nepravilnog oblika veličine 2- 12 mm. Može dovesti do potpune ogoljenosti grana. Bolest prezimljuje u zaraženom listu pa takve listove i grane treba skinuti i zapaliti. Suzbija se sledećim preparatima: Score, Sekvenca, Luna experience, Luna sensation, Signum, Akord.
Plamenjača ruže (Pseudoperonospora sparsa) – i ova bolest uzrokuje opadanje listova. Karakteriše je žutilo koje prelazi u nekrozu sa hlorotičnim (žutim) obodom i odumiranje listova. Sa gornje strane listovi su prekriveni smeđe crvenim zonama, a sa donje sivim pegama od micelijske prevlake. Preparati za suzbijanje: Quadris, Radman Top, Megnetik, Orondis Ultra, Fosetil aluminijum, Delan, Merpan 80WG.
Siva trulež (Botrytis cinerea) – Bolest koja se najčešće javlja na ružama koje su već oštećene na neki način ili se nalaze u stresnoj situaciji. Ali može i direktno da izazove bolest u uslovima većih padavina i visoke vlage vazduha. Javlja se na cvetovima, tako što dovodi do propadanja i truleži cveta, uz pojavu sive prevlake koju čine spore ove gljive koje se dalje šire. Suzbijanje se vrši preparatima Signum, Switch, Teldor.
NAJČEŠĆE ŠTETOČINE
Zelena lisna vaš (Aphis pomi) - pojavljuje se prva, čim počne razvoj listova. Veoma je uočljiva, skoro uvek u kolonijama i to na vrhovima grana i naličju listova. Prepoznaje se i po crnoj lepljivoj tečnosti (medna rosa). Lako se eliminiše sledećim preparatima: Teppeki, Laser, Sivanto.
Crveni pauk (Panonicus ulmi) i druge vrste grinja – najopasnija štetočina, nevidljiva golim okom. Zadnjih godina je veoma zastupljena. Veoma se širi na temperaturama preko 30 stepeni. Javlja se već početkom juna. Posledica delovanja crvenog pauka je žutilo i opadanje listova. Izbojci mogu ostati potpuno goli što može proizvesti zabludu da je u pitanju neka bolest. Za suzbijanje koristiti akaricide na primer: Abastate, Armada, Akramite 480 SC, Milbeknock, Ortus 5-SC.
Trips (Franclinella occidentalis) – štetočina koja napada pupoljke i otvoreni cvet ruža. Suzbija se preparatima Laser, Exyrel, Exalt.
Gusenice – na ružama se mogu pojaviti i različite vrste gusenica (larve leptira) a najčešće je to pamukova sovica (Helycoverpa armigera). Njihovo prisustvo se prepoznaje po izgriženim listovima, najčešće od ivice lista, i cvetovima. Takođe, često za sobom ostavljaju izmet čime prljaju cvetove i listove. Uglavnom se hrane noću. Za suzbijanje se koriste sledeći preparati: Coragen, Exyrel, Decis, Polux, Fastac.
BOLESTI I PROBLEMI PROUZROKOVANI ZEMLJIŠNIM FAKTORIMA
U određenim situacijama, može doći do problema na biljci u vidu propadanja pojedinih biljnih delova ili čak cele biljke, venjenje, sušenje, zaostajanje u porastu i cvetanju, a bez jasno vidljivog problema na listu, cvetu ili stablu biljke. Problem se može nalaziti u zemljištu, odnosno na korenu ili u zoni korenovog sistema. Bolesti poput plamenjače korena ili tumora korena, i štetočine poput žičara i grčica nisu tipične za ruže ali su izrazito polifagne i mogu se javiti i pričinjavati štete i na ružama. Pored štetočina i bolesti, posledice mogu da izazovu i nepovoljna struktura zemljišta, nabijeno zemljište koje ne propušta vodu i nema povoljan vodno-vazdušni režim, nepovoljna pH vrednost zemljišta, ili izražen nedostatak hraniva.
U slučaju da posumnjate da neki od ovih problema može biti i u vašem slučaju pozovite nas za dalje konsultacije i pomoć.