KIVI - Uputstvo za negu i sadnju

Aktinidija koja se kod nas drugačije zove i kivi, spada u povijuše (lijane), u grupu jagodastog voća. Aktinidija najbolje uspeva na dubokim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima, bogatim humusom, ali ne podnosi previše teška, zbijena i vlažna zemljišta, a ni previše suva i peskovita. Aktinidija je voćna vrsta koja se u svetu sve više gaji zbog svojih dobrih bioloških i proizvodnih osobina. Plodovi su od izuzetne hranljive i dijetetske vrednosti. Posebno treba napomenuti, da plodovi aktinidije sadrže znatno više vitamina C u odnosu na druge voćne vrste, zbog toga su dobili naziv "plodovi zdravlja".
Značajna osobina aktinidije je što za sada nema zaštite od bolesti i štetočina, zbog čega su plodovi aktinidije posebno cenjeni na tržištu.

Može i kod nas!
Zbog opasnosti od niskih temperatura u kontinentalnim uslovima najbolje je formiranje niskog špalira do 125 santimetara. Prilikom ovakvog načina gajenja kruna se formira iznad korenovog vrata, odmah iznad zemlje.
U jesen, posle berbe, letorasti se blago poviju duž redova špalira i zagrnu rastresitom zemljom, a zatim se s obe strane reda postave snopovi od kukuruzovine. Osim toga, važno je zaštititi aktinidiju od poznih prolećnih mrazeva i to se obično radi prekrivanjem folijom, koja se skida ujutro kada se temperature povećaju.
Širenje aktinidije ograničavaju uslovi spoljne sredine, pogotovo niske temperature. Aktinidija je osetljiva na zimske mrazeve i zbog toga se ona više gaji u mediteranskim uslovima, gde su topla i vlažna leta i blage zime.

Odaberite mesto.

Postoji veliki broj domaćinstava koja uspešno gaje aktinidiju i gde ona svake godine redovno rađa, ali su to zaklonjeni položaji i specifični mikroklimatski uslovi. Ukoliko se aktinidija gaji u kontinentalnim uslovima, treba birati zaklonjena mesta i dok se biljke ne razviju, treba ih štititi uvijanjem celih biljaka slamom i nečim drugim, a kasnije samo zaštititi deblo.

Osetljivost.
Iako divlje forme mogu da podnesu niske temperature i do minus 25 stepeni, ipak, plemenite sorte su manje ili više osetljive na niske zimske temperature. Pogotovo je aktinidija osetljiva na početku vegetacije kada krenu sokovi.
Jedan od limitirajućih faktora jeste i niska relativna vlažnost vazduha i za njeno uzgajanje su najbolji mikrorejoni u kojima relativna vlažnost ne pada nisko. Aktinidija je biljka koja traži dosta svetla, ali dobro podnosi svetlost dok ima dosta vlažnosti u vazduhu.

Zemljište.
Priprema zemljišta je slična kao i kod maline i kupine. Sadnja kivija u toplijim rejonima može biti jesenja, a u hladnijim severnim područjima preporučuje se sadnja u februaru i martu. Ukoliko su kontejnerske sadnice u kesama, aktinidija se može saditi i u toku cele godine.
Posle sadnje u proleće sadnice se prekraćuju na dva-tri pupoljka. Posle izbijanja mladara, odabere se jedan najjači za stablo, a ostali se uklone do osnove.

Kako se sadi?
Aktinidija se sadi u zavisnosti od ekoloških uslova, agrotehnike, oblika krune. Za uzgojni oblik kontrašpalir rastojanje je četiri do 4,5 metara između redova i pet metara u redu, za uzgojni oblik pergola je pet metara u redu i pet metara između redova.
Stubovi treba da budu visine 2,8 metara, tako da se postavljaju u zemljište 60-70 santimetara, a na rastojanju u redu pet-šest metara. Žica se postavlja u tri reda na 60, 120 i 180 santimetara visine. Žica treba da je debljine četiri-pet milimetara.

Oplodnja.
Pošto je aktinidija dvodoma vrsta, među ženskim biljkama moraju u određenom procentu biti raspoređene muške biljke, kako bi se obezbedilo dobro oprašivanje. Treba voditi računa o rasporedu sorti oprašivača, a kasnije i o njihovoj rezidbi, jer treba primenjivati dužu rezidbu, kako bi se dobila veća količina polena.
Preporučuje se da odnos muških i ženskih biljaka bude kod uzgojnog oblika kontrašpalir 1:5 ili 1:6, za uzgojni oblik pergola 1:7 i za uzgojni oblik tendone 1:8.